Put ka digitalno inkluzivnom internetu
Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) imala je čast da bude domaćin drugog krovnog Dana Univerzalne prihvatljivosti (UA Day), održanog u Beogradu 28. marta 2024. godine, u organizaciji Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) i volonterske Radne grupe za Univerzalnu prihvatljivost (UASG).
Eksperti iz različitih zemalja sa različitim društvenim i ekonomskim okruženjima podelili su svoja iskustva i identifikovali prepreke koje treba prevazići da bi internacionalizovani nazivi domena (IDNs) i novi generički domeni najvišeg nivoa (new gTLDs) dostigli svoj pun potencijal.
Otvaranje
Tokom ceremonije otvaranja, Dejan Đukić, direktor RNIDS-a, naglasio je činjenicu da srpski domeni “govore” skoro svim jezicima koje se koriste u zemlji, bilo da su napisani ćirilicom ili latinicom.
Danko Jevtović, potpredsednik Upravnog odbora ICANN-a, istakao je značaj tesne i sistemske saradnje između UASG-a i ICANN-a, gde potonja organizacija može pružiti širi obim podrške za napore povezane za UA, a koji suštinski su kompatibilni sa globalnim politikama ICANN-a o uključivanju na internet i proširenju korisničke baze.
Gospodin Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija Srbije, koji je zvanično otvorio UA Day 2024, izjavio je da je lingvistička i kulturna raznovrsnost u zemlji dobro ilustrovana srpskim domenima, te naglasio stratešku podršku pristupačnosti internetu u Srbiji usled vladinih obimnih infrastrukturnih projekata.
Panel 1: Višejezičan internet kao imperativ za digitalnu inkluziju
Panelisti:
– Sali Kosterton, v.d. predsednice i izvršne direktorke, ICANN
– Anil Kumar Žain, predsedavajući, UASG
– Leonid Todorov, generalni menadžer, APTLD
– Jaroslav Ponder, rukovodilac kancelarije za Evropu, ITU
– Banu Neupane, UNESCO
Moderator: Mihail Anisimov, viši menadžer za globalno učešće zainteresovanih strana, ICANN
Tokom panela Sali Kosterton je konstatovala da ljudi koji ne govore engleski jezik i ne pišu latinicom ne mogu u potpunosti uživati u prednostima i potencijalu koji donosi kako pristup internetu tako i pristup sadržajima na mreži.
Anil Kumar Žain ukazao je na UA inicijativu kao na priliku da zemlje u razvoju premoste digitalni jaz, dok je Leonid Todorov pohvalio napredak UA u uvek politički turbulentnom regionu Azije i Pacifika, ali i izrazio zabrinutost da mini-države na Pacifiku možda nemaju dovoljno stručnosti i resursa za implementaciju UA.
Jaroslav Ponder je pozvao na stvaranje većeg zajedničkog okrilja pod kojim bi ICANN, ITU i UASG trebalo da ujedine snage, te da pozivaju i animiraju druge zainteresovane strane (posebno poslovne entitete) da učestvuju u realizaciji inicijative.
Banu Neupane je informisao publiku da je jedan od najvažnijih zadataka UNESCO-a promovisanje višejezičnosti i zaštita ugroženih jezika. Zastupanje takvog pristupa, podržanog od strane država-članica UNESCO-a, može i treba da postane katalizator za uključivanje UA inicijative u planove globalnih vladinih tela i institucija.
Panelisti su naglasili da UA uklanja trgovinske barijere kako za istaknute tako i za novoosnovane lokalne biznise – dok veliki brendovi mogu dobiti novi marketinški alat za komunikaciju na lokalnim tržištima.
Učesnici su se saglasili da je Univerzalnu prihvatljivost još uvek „teško prodati“ što dodatno ističe značaj saradnje i zajedničkih napora da bi zemlje sa manje govornika engleskog jezika imale potrebnu podršku za implementaciju UA.
Panel 2: Univerzalna prihvatljivost u lokalnim zajednicama: napredak, izazovi i mogućnosti
Panelisti:
– Marija Kolešnikova, vodeća analitičara, Koordinacioni centar za TLD .ru/.rf
– Ana Karakanjan, članica Upravnog odbora, Internet društvo (Registar naziva .am, .հայ domena
– Anavin Pongsaboripat, pomoćnik direktora, Fondacija mrežni informacioni centar Tajlanda (THNIC)
– Volter Vu,Chinese Domain Name Initiative, predsednik strateških partnerstava i razvoja poslovanja .商标 DotTrademark
– Regina Fuškova, menadžerka za odnose sa industrijom, EURid
– Roberto Gaetano, EURALO
Moderator: Dijana Milutinović, menadžerka komunikacija, RNIDS
Dijana Milutinović otpočela je panel razgovorom o RNIDS-ovim inicijativama i aktivnostima, konkretno o kreiranju pet pisama srpske ćirilice namenjenih ekranskom prikazu, a stavljenih na raspolaganje i besplatno preuzimanje korisnicima interneta. Ukazala je na primere malih biznisa koji koriste domen .srb, te istakla da je promovisanje korišćenja ćiriličnog pisma na mreži put za promovisanje IDN-a i primene UA među akademskom zajednicom, mladima, biznisima, i pred širom javnošću.
Volter Vu je rekao kako se pokazalo da korišćene lokalnog pisma i jezika efikasno rešava mnoge probleme. Kina danas predvodi put – 9 od 10 IDN gTLD-eva su kineski, što čini 86% globalnih IDN gTLD-eva. Iako kineski brojevi izgledaju impozantno gospodin Vu je naglasio da je to tek početak puta, te da su potrebni napori i vlade i regulatora i drugih relevantnih institucija da se podstaknu manje zainteresovane strane da ubrzaju implementaciju UA u toj zemlji.
Ana Karakanjan, Marija Kolešnikova i Fuškova su govorile o specifičnostima u Jermeniji, Rusiji i Evropskoj uniji.
Kolešnikova je objasnila da je registrovano oko 770.000 .RF ćiriličnih naziva domena, sa godišnjom stopom rasta registracije od 13,7%. Ćirilički nazivi domena široko se koriste u Rusiji i biznisi ih promovišu i izvan interneta, na bilbordima, na TV reklamama, za brendiranje vozila. Ruski registar kreirao je obimnu bazu znanja koja se nalazi na adresi podderživaю.RF, a reč je o onlajn projektu za rusku tehnološku zajednicu koji obrazuje o implementaciji Univerzalne prihvatljivosti.
Regina Fuškova izdvojila je nekoliko specifičnosti upravljanja internetom u Evropskoj uniji koja ima više zvaničnih jezika, uključujući bugarski i grčki koji su se pišu nelatiničnim pismima. I ti jezici su predstavljeni domenima kojima upravlja EURid. Pored toga, činjenica da različiti jezici koji se koriste u EU i pušu latinicom imaju brojne specifične karaktere predstavljala je još jedan zadatak uspešno rešen na polju domena jer je .eu IDN na drugom nivou.
Ana Karakanjan govorila je o praksi saradnje sa akademskom zajednicom u promociji i implementaciji UA i dala pregled tržišta Jermenije, dok je Anavin Pongsaboripat govorio o prilikama sa UA na Tajlandu, primenjenim merama i saradnji sa vladinim sektorom na implementaciji UA.
Roberto Gaetano predstavljajući At-Large zajednicu ICANN-a zastupao je pristup bottom-up i važnost pritiska krajnjih korisnika za implementaciju Univerzalne prihvatljivosti i potražnje koju oni generišu prema provajderima za podršku lokalnim jezicima i pismima.
Panel 3: Implementacija Univerzalne prihvatljivosti – demonstracija rešenja
Panelisti:
– Nabil Benamar, zamenik predsedavajućeg, Radna grupa za merenje UA
– Vadim Mihailov, konsultant za infrastrukturu, Koordinacioni centar za TLD .ru/.rf
– Anavin Pongsaboripat, pomoćnik direktora, Fondacija mrežni informacioni centar Tajlanda (THNIC)
– Volter Vu, Chinese Domain Name Initiative, predsednik strateških partnerstava i razvoja poslovanja .商标 DotTrademark
– Arnt Gulbrandsen, menadžer za tehnologiju UA, ICANN
Moderator: Dušan Stojičević, potpredsednik Upravnog odbora RNIDS-a
Na ovom tehničkom panelu publika je imala prilike da sazna kako su različite zemlje implementirale koncept UA, kakvi alati i resursi za implementaciju i merenje UA su dostupni i koje su najbolje prakse otkrivene do sada.
Najelaborativniji primer dao je Nabil Benamar, koji je podelio svoja iskustva u domenu arapskog pisma. Arapsko pismo se piše s desna na levo i ima obimnu korisničku bazu, na različitim meridijanima. Zemlje koje koriste arapski jezik pokazale su ogroman stepen koherentnosti kada je u pitanju UA. Ovo je još važnije ako se setimo da arapski jezik ima mnoge dijalekte, ali je konzistentan i međusobno razumljiv u svom pisanom obliku.
Vadim Mihailov i Arnt Gulbrandsen dali su opšti pregled toga šta muči globalni UA projekat. U jednom trenutku, istakli su ključni problem – relativno nizak nivo znanja o UA među profesionalcima, što je poslužilo kao odličan uvod u poslednji panel. Iskustva u tehničkoj implementaciji su podelili Volter Vu i Anavin Pongsaboripat koji su doprineli vrednim uvidima sa kineskog i tajlandskog tržišta.
Panel 4: Integracija UA u nastavne planove tehničkih fakulteta
Panelisti:
– Sarmad Husein, viši direktor programa za IDN i UA, ICANN
– Nodumo Dlamini, Asocijacija afričkih univerziteta (AAU) Gana
– Aleksandra Smiljanić, redovni profesor, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
Moderator: Nabil Benamar, profesor računarskih nauka na Univerzitetu Mulaj Ismail u Meknesu, Maroko; zamenik predsedavajućeg, Radna grupa za merenje UA
Fokus razgovora tokom ovog panela bio je na tome da li bi i na koji način principi UA mogli da se uključe u kurikulume tehničkih fakulteta i univerziteta i da li bi takvi kursevi trebalo da budu obavezni ili izborni.
Postojala su različita mišljenja od strane profesora univerziteta. Sama Univerzalna prihvatljivost može činiti mali deo nekog kurikuluma, ali njena važnost dotiče mnoge segmente akademskog obrazovanja u mnogim oblastima, većinom tehničkim.
Osnovni zaključak bio je da se ovaj izazov najlakše može prevazići izgradnjom svesti među studentima o važnosti Univerzalne prihvatljivosti. Znanje povezano sa UA treba prepoznati kao vredan resurs koji bi mogao olakšati studentima da nađu poslove i budu konkurentniji na tržištu rada.
Tehnička radionica: Implementacija Univerzalne prihvatljivosti
Realizovao: Arnt Gulbrandsen, menadžer za tehnologiju UA, ICANN
Oni koji razvijaju ili administriraju veb-sajtove i onlajn aplikacije igraju važnu ulogu u implementaciji UA. Tako je ova tehnička obuka namenjena programerima i administratorima sistema, imala za cilj da objasni kako programirati i konfigurisati tehničke alate, kao što su veb-sajtovi, softverske aplikacije i serveri e-pošte za prihvatanje i validaciju naziva domena nezavisno od jezika, pisma ili broja karaktera.
Zaključak
Drugi krovni UA Day bio je izuzetno uspešan jer ne samo da je prikazao relevantne tehničke, društvene, ekonomske i pravne/regulativne perspektive upotrebe Univerzalne prihvatljivosti, dao globalnoj publici uvid u trenutno “stanje stvari”, već i ukazao na put kojim se može kretati dalji razvoj na ovom polju.
Iako još uvek postoji mnogo toga što je potrebno uraditi da bi sve internetom omogućene aplikacije, softver i usluge postali UA ready, jedan od najvažnijih doprinosa događaja bio je u činjenici da je razbijen mit kako je Univerzalna prihvatljivost nešto apstraktno, a ovom prilikom još jednom je istaknuta ukupna važnost UA za globalni razvoj. Pokazano je da UA omogućava milijardama ljudi da pristupe i koriste sve prednosti interneta bez obzira na jezik kojim govore ili pismo koje koriste.
